Пређи на садржај

Општина Жабари

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Жабари
Зграда СО Жабари
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
Становништво
 — 2022.Пад 9.261[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина264 km2
Веб-сајтzabari.org.rs

Општина Жабари је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).

Споменик песнику Војиславу Илићу млађем
Биста песника Илића

Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 9.261 становник[1] (према попису из 2011. било је 11.380 становника).[2] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа. Последњих деценија општина је погођена белом кугом и старењем становништва.[3]

Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.

Општина Жабари у Браничевском округу

Насељена места

[уреди | уреди извор]

Општина Жабари се састоји од 15 насеља од којих четири има преко хиљаду становника, Породин, Александровац, Влашки До и Жабари. Седиште општине је Жабари, али је највеће насеље Породин, док је најмање Свињарево. У периоду између пописа становништва из 2011. и 2022. године, забележен је пад броја становника у свим насељима осим у Кочетину.

Насеље Број становника Промена (%)
Попис 2011.[2] Попис 2022.[4]
Александровац 1.414 1.192 -15,70%
Брзоходе 671 486 -27,57%
Витежево 721 645 -10,54%
Влашки До 1.267 1.142 -9,87%
Жабари 1.174 1.022 -12,95%
Кочетин 306 334 +9,15%
Миријево 372 290 -22,04%
Ореовица 789 527 -33,21%
Полатна 274 197 -28,10%
Породин 1.803 1.437 -20,30%
Свињарево 192 118 -38,54%
Сибница 377 284 -24,67%
Симићево 1.206 933 -22,64%
Тићевац 243 161 -33,74%
Четереже 571 493 -13,66%
Општина Жабари 11.380 9.261 -18,62%

Становништво

[уреди | уреди извор]
График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 26.178
1953. 26.496
1961. 25.144
1971. 23.298
1981. 21.819
1991. 19.347 15.577
2002. 13.034 18.239
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
12.316 94,49%
Власи
  
342 2,62%
Румуни
  
107 0,82%
Црногорци
  
18 0,14%
Македонци
  
16 0,12%
Југословени
  
10 0,08%
Хрвати
  
9 0,07%
Роми
  
5 0,04%
Немци
  
4 0,03%
Мађари
  
2 0,02%
Словенци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
Горанци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
остали
  
4 0,03%
регионално
  
5 0,04%
неизјашњено
  
73 0,56%
непознато
  
119 0,91%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ Епидемија „беле куге“ („Вечерње новости“, 21. октобар 2013)
  4. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 05. 2023. Приступљено 19. 02. 2024. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]